Вирџинија (Virginia)
 |
 |
Историја ове области почела је са неколико домородачких заједница, међу којима се истицао народ Поватан. Колонију Вирџинију је 1607. успоставила Лондонска Компанија као прву трајну енглеску насеобину у Новом свету. Робовска радна снага и земља стечена расељавањем домородачког становништва имали су значајну улогу на почетку развоја колоније. Вирџинија је била једна од тринаест колонија у Америчкој револуцији, док је током Америчког грађанског рата била на страни Конфедерације. Током грађанског рата северозападни окрузи су се одвојили и формирали су Западну Вирџинију. Генерална скупштина Вирџиније најстарије је законодавно тело у Новом свету.
Привреда Вирџиније је веома разграната: пољопривреда је најразвијенија у долини Шенандоа; федералне агенције, међу којима су и седишта Министарства одбране и Централне обавештајне агенције, смештене су у северном делу државе; а војни комплекси су у Хамптон Роудсу, где је и седиште највеће морске луке у Вирџинији. Током шездесетих и седамдесетих година 20. века пољопривреду је заменила индустрија као главна привредна грана у Вирџинији, да би 2002. компјутерски чипови постали главни извозни производ ове државе САД.
Вирџинија се простире на површини од 110.785 km², што је чини тридесет петом државом САД по величини. Према северу и истоку се граничи са Мерилендом и Дистриктом Колумбија; према истоку излази на Атлантски океан; према југу се граничи са Северном Каролином и Тенесијем; према западу се граничи са Кентакијем; и према северу и западу се граничи са Западном Вирџинијом. Границу са Мерилендом и Дистриктом Колумбија углавном чини река Потомак. Јужна граница Вирџиније је дефинисана на 36°30' северне географске ширине.
